Mediji

Web portal Moj Bečej – intervju A.Mojić

Posted On jul 17, 2017 at 11:52 am by / Komentari su isključeni na Web portal Moj Bečej – intervju A.Mojić

Mnogi stari zanati su otišli u zaborav, pa se o njima može samo čitati ili, eventualno, ponešto videti na muzejskim etnološkim zbirkama, a Novobečejac Aleksandar Mojić (55) je odabrao da oživi voskarski zanat.

-Odabrao sam način izrade i obrade sveća kakav se primenjivao od polovine 16. veka po ruskim manastirima, objašnjava Aleksandar Mojić, koji je već ušao u sve finese svog novog posla.

– Vremenom se širio po Ukrajini, nešto manje po Italiji, Mađarskoj, Poljskoj, Holandiji, Španiji… a baćuške iseljenici su ga preneli preko „velike bare“ i u Ameriku. Kod njih je to stari zanat, dok je ta metodologija, gotovo, nepoznata u Srbiji, gde se ukrasne sveće prave sasvim drugačijom tehnologijom.

Veterinarski tehničar po obrazovanju, posle srednje škole u Futogu, kratko radio u struci pa se prekvalifikovao i našao na ratnom brodu. Ko zna dokle bi plovio da nije raspala Jugoslavija, a on napustio vojnu službu 1994.godine.

-Još tada sam se interesovao za rad s voskom, ali životni uslovi se nisu poklopili sa željama. Vratio sam se u rodnu varoš kraj Tise, roditeljsku kuću i bavio se poljoprivredom dok je imalo smisla. Gajio sam krave, svinje, a kad više nije bilo ekonomskog efekta, počeo sam surfovati po internetu i krajem 2015. godine naleteo na tekst o izradi ukrasnih unikatnih sveća u Rusiji i oduševio se, nastavlja priču novopečeni voskar.

Džaba se divio lepoti sa ekrana, kad u Srbiji niko nije umeo da ga obuči. Srećom, sestrina kći živi u Moskvi, gde je završila fakultet, pa sada sprema doktorsku disertaciju, koja mu je obezbedila kontakte s ljudima iz voskarskog posla.

-Za moje prilike obuka je bila skupa. Prvi stepen u trajanju dva meseca košta oko 4.500 evra, a drugi, koji podrazumeva četiri-pet meseci boravka u Rusiji, 7.000 evra pa naviše. Ali, našao sam dopisnu formu za mnogo manje para. Tako sam došao do osnovnih podataka o sirovinama, proporcijama smeše, tehnologiji materijala, načinu rezbarenja i rešio sam da uplovim u novu avanturu, veli bivši mornar Aleksandar Mojić.

 

PRVI KORACI

 

Iz pokrajinskog fonda za samozapošljavanje dobio je inicijalna sredstva i poslednjeg martovskog dana 2016. godine registrovao radionicu za proizvodnju ukrasnih sveća SZR Mojić 2016. Teoretski je savladao tajne zanata, trebalo je to potvrditi veštinom ruku, ali je opet zafalilo para. Kada za topljenje osnovnog parafina kojim se nalijavu kalupi u Ukrajini košta 5.000 evra, profesionalni termostolovi sa 16 posuda za topljenje obojenih parafina novih 10.000 evra, pride alati za rezbarenje.

-Uz pomoć mašte i prijatelja osmislim kadu, koju zagreva roštilj na plin, u limenim konzervama za kompote i povrće topim obojani parafin, a noževima za obradu gline rezbarim sveće. No, limene kalupe kupastog oblika sa šestokrakom osnovom niko od limara iz okoline nije umeo da uradi. Jedan iz Bačkog Petrovog Sela je prihvatio, ali kasnije priznao da „nije kadar“ za taj posao. Iz Rusije ih je bio teško nabaviti zbog problema s plaćanjem i transportom, pa sam ih naručio iz SAD za oko 100 evra po komadu. Startovao sam skromno sa pet komada, a kasnije sam preko brata upoznao modelara paraćinske Fabrike stakla, koji mi je uradio novi kontigent, po američkom uzoru, ali nisu od rostfraja i, naravno, daleko jeftiniji, priča majstor o svom snalaženju.

Nekoliko meseci, pošto je savladao tehnologiju, trajalo je opremanje radionice. Ali, morao je imati viziju kakvu šaru želi na sveći, jer za rezbarenje ostaje najduže petnaestak minuta. Danima je eksperimentisao i proletos su izašli prvi primerci za javnost.

-Pokazao sam ih prvo bliskim prijateljima, ali nisam bio siguran da su objektivni, pa sam otišao da na bašaidskom vašaru i ovdašnjoj manifestaciji „Cvetanje Tise“ čujem „glas naroda“. Bilo je raznih pitanja, da li je to plastika, porcelan ili nešto treće, a retki, verzirani za pretragu po internetu, prepoznali su ruske ukrasne sveće, dodaje domaćin.

Išao je korak po korak, sveću po sveću i posle sedam meseci, uz mnogo truda i strpljenja konstatuje.

-Mislim da sam savladao sve tajne zahtevnog, ali i opuštajućeg, zanata. Od Ministarstva privrede uskoro treba da dobijem sertifikat o starom zanatu i žig „ručni rad“. Proizvodnja je limitirana. Za 10 do 12 sati rada dnevno, mogu da uradim najviše deset sveća. Kako se tržište mukotrpno osvaja, za sada je u skladu s produkcijom, veli nam Aleksandar dok promoviše čitav postupak izrade atraktivnih sveća.

Za sad proizvodi sveće visine 16 i 23 santimetra. Niže su težine 500 do 750 grama, zavisno od reljefa, gore između 26 i 32 sata, a cena im je 1.200 dinara. Masa viših je između 750 i 950 grama, plamen traje između 36 i 40 sati, koštaju 1.600 dinara, što je četiri puta jeftinije od inostranih.

-Proces izrade je dugotrajan. Posle nalivanja kalupa, koji traje između četiri i osam sati, predstoji potapanje u obojeni parafin između 30 i 80 puta. Tri boje su minimum, a maksimum je neograničen. Posle svakog potapanja, sledi kratko hlađenje u vodi i brisanja svake kapljice pre novog potapanja. Zatim, mekoća parafina dozvoljava 12 do 15 minuta za rezbarenje. Sveća završava u posudi s lakom i nekoliko sati se suši. Tako urađenu sveću pakujem u prigodnu kartonsku kutije i spremna je za kupca, zaključuje Aleksandar Mojić.

Najčešće se pazare za dekoraciju ugostiteljskih objekata ili kao poklon za slave, rođendane, useljenje, dok je u Rusiji običaj da njima mladenci daruju goste. Naš sagovornik se nada da mu to neće biti samo relaksirajući hobi,već u u dogledno vreme i profitabilan posao.